{"id":1379,"date":"2019-07-14T01:48:42","date_gmt":"2019-07-13T23:48:42","guid":{"rendered":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/?p=1379"},"modified":"2019-07-14T01:48:42","modified_gmt":"2019-07-13T23:48:42","slug":"30-najkorisnijih-linux-ssh-komandi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/30-najkorisnijih-linux-ssh-komandi\/","title":{"rendered":"30 najkorisnijih Linux SSH komandi"},"content":{"rendered":"

Ukoliko imate sopstveni server ili VPS server baziran na nekom od Linux operativnih sistema, ovaj \u010dlanak \u0107e Vam pomo\u0107i da se upoznate sa nekim od najpopularnijih Shell ili SSH komandi koje \u0107e Vam olak\u0161ati rad na Linux serveru.
\n<\/strong><\/p>\n

Ovaj \u010dlanak pokriva 30 najpopularnijih i najkorisnijih komandi, \u010dak iako ste po\u010detnik, ove komande mo\u017eete nau\u010diti i koristiti svakodnevno.<\/p>\n

\u0160ta je to Linux?<\/h2>\n

Linux<\/strong> je besplatan operativni sistem otvorenog koda iz familije Unix sistema, dolazi u raznim distribucija i svima je zajedni\u010dko to \u0161to imaju Linux jezgro. Neki od najpopularnijih distribucija za koje ste verovatno \u010duli su Ubuntu, Fedora, Red Hat, CentOS, Mint, Debian<\/strong> i mnogi drugi.<\/p>\n

Linux je lansiran 1991. godine i do dana\u0161njeg dana stekao je veliku popularnost zbog svog otvorenog koda(open-source). Korisnici mogu modifikovati i distributirati kod po svojoj \u017eelji.<\/p>\n

Iako Linux i dalje ne mo\u017ee dosti\u0107i popularnost Windows operativnog sistema kada su desktop zadaci u pitanju, Linuxi su veoma zastupljeni u hosting industriji zvog svoje stabilnosti i skalabilnosti kao i sigurnosti. Prema istra\u017eivanjima oko 40% sajtova na internetu je hostovano na nekom od Linux operativnih sistema.<\/p>\n

Kako koristiti SSH?<\/h2>\n

Da biste koristili komande iz ovog tutorijala, potrebno je da se pove\u017eete na terminal Va\u0161eg Linux OS-a. Njalak\u0161i na\u010din povezivanja je putem SSH protokola i da biste to uradili potreban SSH klijent ili terminal access ako ste na Linux serveru.<\/p>\n

<\/div>\n
\n

Ukoliko koristite Windows OS, preuzmite program Putty<\/a> i pokrenite ga. Zatim pogledajte na\u0161 tutorijal kako se koristi Putty za pristup serveru.<\/p>\n

Linux Komande<\/h2>\n

Ovde se nalazi lista Linux komandi koje \u0107e Vam olak\u0161ati rad.<\/p>\n

1. pwd komanda<\/h3>\n

Komanda pwd<\/strong> Vam\u00a0 poma\u017ee da prona\u0111ete putanju do direktorijuma (folder) u kojem se nalazite. Komanda \u0107e Vam vratiti apsolutnu putanju do foldera koji po\u010dinje sa kosom crticom (\/)<\/strong>. Ovo je jedan primer apsolutne putanje \/home\/username<\/strong>.<\/p>\n

2. cd komanda<\/h3>\n

Da biste lakse menjali direktorijum u kojem se nalazite, postoji komanda cd<\/strong>. Ova komanda zahteva da unesete apsolutnu putanju do foldera u koji \u017eelite da pre\u0111ete, u zavisnosti od foldera u kojem se trenutno nalazite.<\/p>\n

Ako ste npr. u \/home\/username\/Documents<\/strong> i \u017eelite da pre\u0111ete u folder Photos<\/strong>, koji je pod fodler, foldera Documents<\/strong>. Jednostavno ukucajte cd<\/strong> Photos<\/strong>.<\/p>\n

Ukoliko \u017eelite da pre\u0111ete u drugi top level direktorijum, recimo \/home\/username\/Movies<\/strong>. U tom slu\u010daju morate uneti apsolutnu putanju do njega, npr. cd \/home\/username\/Movies<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, postoje i neke pre\u010dice za br\u017eu navigaciju. Ukucajte cd..<\/strong> (sa dve ta\u010dke) da biste se pomerili u jedan folder iznad, ili se recimo vratiti u osnovni folder komandom cd<\/strong>. Da se vratite u predhodni folder, kucajte cd-<\/strong> (sa srednjom crticom).<\/p>\n

Obratite pa\u017enju na mala i velika slova. Linux prati ta\u010dnu hijerarhiju naziva za fodlere i imena i nazive morate uneti sa velikim i malim slovima.<\/p>\n

3. ls komanda<\/h3>\n

ls komanda se koristi za prikaz direktorijuma ili foldera. Kada se samo ukuca ls<\/strong>, prikaza\u0107e Vam trenutni folder u kojem se nalazite<\/p>\n

Ukoliko \u017eelite da izlistate sadr\u017eaj drugih fodlera, ukucajte ls<\/strong> i putanju do direktorijuma. Na primer, ls<\/strong> \/home\/username\/Documents<\/strong> i dobi\u0107ete sadr\u017eaj foldera Documents<\/strong>.<\/p>\n

4. cat komanda<\/h3>\n

cat<\/strong> je jedna od komandi koja se najvi\u0161e koristi. Koristi se za prikaz sadr\u017eaja nekog fajla (sdout). Ukucajte cat<\/strong> i zatim ime fajla i ekstenziju. Npr: cat fajl.txt<\/strong>.<\/p>\n

5. cp komanda<\/h3>\n

Komanda cp<\/strong> slu\u017ei za kopiranje fajlova. Na primer, komanda cp moja-slika.jpg<\/strong> \/home\/username\/Pictures<\/strong> \u0107e kopirati fajl\u00a0 moja-slika.jpg<\/strong> u direktorijum Pictures<\/strong>.<\/p>\n

6. mv komanda<\/h3>\n

Komanda mv<\/strong> slu\u017ei da biste premestili fajl sa jedne lokacije na drugu, tako\u0111e se mo\u017ee korisiti i za zamenu imena fajla.<\/p>\n

Sintaksa ove komande je sli\u010dnakomandi cp<\/strong>. Treba da ukucate mv<\/strong>, naziv fajla i fodler ili direktorijum u koji \u017eelite da fajl premestite. Na primer: mv clanak.txt \/home\/username\/Documents<\/strong>.<\/p>\n

Ukoliko \u017eelite da je koristite za izmenu naziva fajla, kucajte\u00a0 mv trenutno-ime.ext novo-ime.ext<\/strong><\/p>\n

7. mkdir komanda<\/h3>\n

Komanda mkdir<\/strong> slu\u017ei za pravljenje novog direktorijuma ili foldera \u2014 recimo mkdir Muzika <\/strong>napravi\u0107e folder Muzika<\/strong>.<\/p>\n

8. rmdir komanda<\/h3>\n

Da biste obrisali direktorijum ili folder, koristite rmdir<\/strong> komandu. Ova komanda mo\u017ee da ukloni ili obri\u0161e samo prazne direktorijume.<\/p>\n

9. rm komanda<\/h3>\n

Komanda rm<\/strong> slu\u017ei za brisanje direktorijuma i fajlova. Ukoliko \u017eelite da uklonite folder u kojem se nalazite, ukucajte rm -r<\/strong>.<\/p>\n

Tako\u0111e, obratite pa\u017enju prilikom kori\u0161\u0107enja ove komande, jer mo\u017eete obrisati fajlove gre\u0161kom u unosu.<\/p>\n

10. touch komanda<\/h3>\n

Komanda touch<\/strong> slu\u017ei za generisanje praznih fajlova u koje planirate da unesete sadr\u017eaj. Na primer, ukucajte touch \/home\/username\/Documents\/Web.html<\/strong> da biste napravili HTML fajl Web u navedenom direktorijumu.<\/p>\n

11. locate komanda<\/h3>\n

Koristite ovu komandu kako biste locirali fajlove na ra\u010dunaru ili disku. Komanda je sli\u010dna Windows komandi search. Ukoliko \u017eelite da koristite komandu da prona\u0111ete fajlove bez obzira na mala i velika slova, koristite dodatak -i<\/strong> posle kucanja komande locate<\/strong>. Na primer, locate -i naziv fajla<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, mo\u017eete koristiti i asteriks znak(*) <\/strong>da biste uneli delimi\u010dan naziv tra\u017eenog fajla. Naprimer, locate -i mojeime*nekitermin <\/strong>\u0107e pretra\u017eiti sve fajlove za ova dva uneta termina bez obzira da li u nazivu imaju mala i velika slova.<\/p>\n

12. find komanda<\/h3>\n

Sli\u010dna komandi locate, komanda find<\/strong> tako\u0111e slu\u017ei za pretragu fajlova. Razlika je u tome \u0161to ova komanda pretra\u017euje samo direktorijum u kom se trenutno nalazite.<\/p>\n

Na primer, find \/home\/ -name text.txt<\/strong> \u0107e pretra\u017eiti fajlove koji imaju naziv text.txt<\/strong> u treutnom direktorijumu i njegovim pod direktorijumima.<\/p>\n

13. grep komanda<\/h3>\n

Ovo je tako\u0111e jedna od najkorisnijih i najzastupljenijih komandi. grep<\/strong> slu\u017ei da pretra\u017eite fajlove za dati termin.<\/p>\n

Na primer, grep plavo moj-clanak.txt<\/strong> tra\u017ei\u0107e re\u010d plavo u fajlu moj-clanak.txt. Sve linije koje sadr\u017ee re\u010d plavo bi\u0107e izlistane.<\/p>\n

14. sudo komanda<\/h3>\n

\u010cuvena sudo<\/strong> komanda je skra\u0107enica za\u201cSuperUser Do<\/strong>\u201d, omogu\u0107ava Vam da izvr\u0161ite radnje ili komande koje zahtevaju root privilegije. Ipak, ovu komandu treba koristiti isklju\u010divo kad je potrebna i sa velikom pa\u017enjom.<\/p>\n

15. df komanda<\/h3>\n

Komandom df<\/strong> dobijate izve\u0161taj o zauze\u0107u diskova prikazanu u procentima ili KBs. Ukoliko \u017eelite prikaz zauze\u0107a diska u megabajtima, kucajte df -m<\/strong>.<\/p>\n

16. du komanda<\/h3>\n

Ukoliko \u017eelite da vidite koliko prostora zauzima neki fajl, komanda du<\/strong> (Disk Usage) \u0107e Vam dati odgovor. Ipak, ova komanda \u0107e Vam pokazati zauze\u0107e u disk blokovima po default-u. Ukoliko \u017eelite prikaz u kilobajtima ili megabajtima, dodajte -h<\/strong> argument prilikom kucanja.<\/p>\n

17. head komanda<\/h3>\n

Komanda head<\/strong> se koristi za prikaz privih nekoliko redova nekog fajla. Po default-u, prikazuje prvih 10 redova, ali tako\u0111e, mo\u017eete uneti i \u017eeljeni broj redova, npr. head -n 5 fajl.ext<\/strong>.<\/p>\n

18. tail komanda<\/h3>\n

Sli\u010dna komandi head, ali malo druga\u010dija. Komanda tail<\/strong> \u0107e prikazati zadnjih 10 linija nekog fajla. Korisno za pregledanje logova, po\u0161to nas u tom slu\u010daju zanimaju najsve\u017eiji, poslednji unosi.<\/p>\n

19. diff komanda<\/h3>\n

Komanda diff<\/strong> slu\u017ei da uporedite dva fajla i proverite razliku u njima. Posle analize fajlova, prikaza\u0107e redove koji se razlikuju. Programeri \u010desto koriste ovu komandu kako bi uporedili izmene u fajlovima na kojima rade.<\/p>\n

Najjednostavniji oblik komande je diff fajl1.ext fajl2.ext<\/strong><\/p>\n

20. tar komanda<\/h3>\n

Komanda tar<\/strong> se koristi za pakovanje vi\u0161e fajlova u tarball<\/strong> \u2014 uobi\u010dajeni linux format za pakovanje fajlova, sli\u010dan zip-u.<\/p>\n

Ova komanda je poprili\u010dno kompleksna i nudi niz mogu\u0107nosti kako da kompresujete fajlove i direktorijume, vi\u0161e o njoj u drugom \u010dlanku.<\/p>\n

21. chmod komanda<\/h3>\n

chmod<\/strong> je veoma va\u017ena komanda koja omogu\u0107ava promenu permisija za fajlove u pogledu \u010ditanja, pisanja i pregledavanja. Osnovna sintaska glasi chmod -R 777 naziv-fajla.ext<\/strong>. Na ovom primeru, vidimo da \u0107e komanda promeniti permisije fajla na 777, \u0161to zna\u010di mogu\u0107nost za pisanje i \u010ditanje svim userima.<\/p>\n

22. chown komanda<\/h3>\n

Na Linuxu, svi fajlovi pripadaju nekom od sistemskih korisnika. Komanda chown<\/strong> omogu\u0107ava prenos vlastni\u0161tva nad fajlom sa korisnika na korisnika. Na primer, chown linux-korisnik fajl.ext<\/strong> postavi\u0107e linuxu-korisnik<\/strong> za vlasnika fajla fajl.ext<\/strong>.<\/p>\n

23. jobs komanda<\/h3>\n

jobs<\/strong> komanda prikazuje sve taskove koji se izvr\u0161avaju kao i njihove statuse. Task je u osnovi proces koji se izvr\u0161ava na Linux ra\u010dunaru odnosno serveru.<\/p>\n

24. kill komanda<\/h3>\n

Ova komanda slu\u017ei za prekidanje procesa ili ga\u0161enje programa koji je aktivan. Komanda kill, salje signal za ga\u0161enje programa bez obzira da li se program ili proces odaziva ili je „zakucao“.<\/p>\n

Postoje ukupno 64 vrste signala koje ova komanda mo\u017ee poslati, ali dva su najzastupljenija. SIGTERM<\/strong> i SIGKILL<\/strong>.<\/p>\n

    \n
  • SIGTERM (15)<\/strong> \u2014 \u0161alje zahvet programu da prekine izvr\u0161enje i daje mu odre\u0111eno vreme da snimi trenutno stanje. Ako prilikom upotrebe komande KILL<\/strong> ne napomenete koji signal \u017eelite da po\u0161aljete, ovaj tip signala \u0107e biti poslat kao default-ni.<\/li>\n
  • SIGKILL (9)<\/strong> \u2014 forsira program da odmah prestane sa radom. Svaki ne snimljeni podatak ili stanje bi\u0107e izgubljeno.<\/li>\n<\/ul>\n

    Pored poznavanja signala koje \u017eelite da upotrebite uz komandu KILL, tako\u017ee morate znati i ID procesa koji \u017eelite da „ubijete“, procesi su ozna\u010deni sa PID. Da biste utvrdili PID za program ili proces koji \u017eelite da ubijete, ukucajte ps ux<\/strong>. Dobi\u0107ete listu procesa i treba da prona\u0111ete PID procesa koji uklanjate.<\/p>\n

    Nakon \u0161to saznate PID, komandu kill korisitite u slede\u0107em formatu:<\/p>\n

    kill [signal option] PID<\/strong>.<\/p>\n

    25. ping komanda<\/h3>\n

    Komanda ping<\/strong> je op\u0161te poznata i slu\u017ei za proveru konekcije da neke lokacije na mre\u017ei. Na primer, ukucajte ping google.com<\/strong>, komanda \u0107e vratiti informacije o vezi prema google.com kao i vreme potrebno da se paket podataka po\u0161alje i vrati.<\/p>\n

    26. wget komanda<\/h3>\n

    Ovo je jedna od najkorisnijih komandi i slu\u017ei za preuzimanje fajlova sa interneta. Da biste skinudli fajl pomo\u0107u wget<\/strong> komande, samo ukucajte wget adresa-do-fajla<\/strong><\/p>\n

    27. uname komanda<\/h3>\n

    Komanda uname<\/strong> je skra\u0107enica za Unix Name. Prikazuje detalje o nazivu ma\u0161ine, operativnom sistemu i verziji kernela.<\/p>\n

    28. top komanda<\/h3>\n

    Komanda top<\/strong> je sli\u010dna Task Manager-u u Windows-u. Kucanjem ove komande u terminalu, dobi\u0107ete prikaz svih procesa koji rade na ra\u010dunaru, stanje i load procesora, zauze\u0107e memorije itd.<\/p>\n

    29. history komanda<\/h3>\n

    Kada koristite terminal i ukucate dosta redova komandi i koda, ova komanda Vam mo\u017ee biti od koristi. Naime, history<\/strong> komanda omogu\u0107ava pregled svih unetih komandu unazad, za odre\u0111eni period vremena.<\/p>\n

    30. man komanda<\/h3>\n

    Komanda man<\/strong> \u0107e Vam prikazati kratko uputstvo kako da koristite neku od Linux komandi. Naprimer, ukucajte man tail<\/strong> i dobi\u0107ete informacije kako da koristite komandu tail sa detaljima i argumentima.<\/p>\n

    Zaklju\u010dak<\/h2>\n

    Ove Linux komande \u0107e svakako biti od koristi svima onima koji koriste ili \u017eele da koriste terminal i SSH. Mo\u017eda \u0107e Vam biti potrebno malo vremena dok ih sve savladate i zapamtite, ali praksa \u010dini \u010duda.<\/p>\n

    Nadamo se da Vam je ovaj \u010dlanak bio od koristi, ukoliko imate neka pitanja ili sugestije, slobodno ostavite Va\u0161 komentar. Hvala!<\/p>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Ukoliko imate sopstveni server ili VPS server baziran na nekom od Linux operativnih sistema, ovaj \u010dlanak \u0107e Vam pomo\u0107i da se upoznate sa nekim od najpopularnijih Shell ili SSH komandi koje \u0107e Vam olak\u0161ati rad na Linux serveru. Ovaj \u010dlanak pokriva 30 najpopularnijih i najkorisnijih komandi, \u010dak iako ste po\u010detnik, ove komande mo\u017eete nau\u010diti i […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":1392,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[94],"tags":[99,100,101,102],"class_list":["post-1379","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-serveri-i-vps","tag-linux","tag-ssh","tag-ssh-komande","tag-system-admin"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1379","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1379"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1379\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1391,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1379\/revisions\/1391"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1379"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1379"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/prvihosting.com\/blog\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1379"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}